Erwinia amylovora spada u najrasprostranjenije i ekonomski najznačajnije
fitopatogene bakterije, parazite voćaka. Bakteriozna plamenjača prouzrokovana ovom bakterijom je najpre opisana na američkom kontinentu krajem 18. veka, a njena pojava je pripisivana fitopatogenim gljivama, aktivnošću insekata pa čak i meteorološkim uslovima. E amylovora parazitira jabučaste voćke, ali i ukrasne biljke fam. Rosaceae.
Danas je E. amylovora rasprostranjena na čitavoj teritoriji Srbije, parazitirajući jabučaste voćke i ukrasne biljke kako u regionima sa intenzivnom voćarskom proizvodnjom, tako i u područijima gde gajenje voćaka nije dominantna grana poljoprivrede.
- Simptomi
Simptomi bakteriozne plamenjače na jabučastim voćkama se ispoljavaju u vidu
nekroze cvasti i tek zametnutih plodova, plamenjače mladara, nekroze i sušenja grana,
ali i čitavih stabala. Pri povoljnim ekološkim uslovima, početni simptomi bolesti se
uočavaju tokom cvetanja i precvetavanja voćaka. Inficirane cvasti venu, dobijaju tamnu
boju i ubrzo se suše. Oboleli plodovi nekrotiraju i dobijaju mrku boju (jabuka) odnosno
crnu (kruška). Bakterija se iz obolelih plodova kroz njihove drške veoma brzo širi
prema višegodišnjim granama prouzrokujući njihovo sušenje, a u graničnoj zoni
obolelog i zdravog tkiva obrazuju se karakteristične rak-rane. Uklanjanjem površinskog
sloja kore jasno se uočava nekroza sprovodnih sudova, ispoljena u vidu mrke boje
parazitiranog tkiva. Plodovi jabuke i kruške mogu i u kasnijim fazama biti inficirani
kada nekrotiraju, postaju mrke ili crne boje i na njima se obrazuju mnogobrojne kapi
bakterijskog eksudata bledo-žute boje. Ove kapi eksudata su prepune bakterijskih ćelija
koje se kišnim kapima raznose i ostvaruju sekundarne infekcije tokom vegetacionog perioda.
Simptomi plamenjače mladara se ispoljavaju i vidu njihovog uvenuća koje se
širi od vrha ka osnovi. Vrhovi mladara dobijaju crnu (kruška) ili mrku boju (jabuka i
dunja) i često su pri vrhu savijeni u obliku pastirskog štapa, što je karakterističan znak
bolesti. Na nekrotiranoj površini obolelih mladara se takođe često pojavljuju kapi
bakterijskog eksudata. Plamenjača mladara se obično pojavljuje tokom juna meseca pri
povoljnim meteorološkim uslovima a naročito posle gradobitnih padavina. Važno je
istaći da plamenjača mladara nanosi znatno manje štete nego plamenjača cvasti i
plodova, pre svega zato što se potencijalne štete mogu eliminisati pravovremenim
uklanjanjem obolelih mladara uz dezinfekciju pribora za rezidbu. Pored toga, bakterija
kroz mladare neuporedivo teže dospeva do višegodišnjih grana, za razliku od
plamenjače cvasti, kada ih inficira veoma brzo i lako prouzrokujući velike štete.
Ervinija amylovora može inficirati deblo voćaka, naročito preko pupoljaka i mladara
koji se direktno na njemu obrazuju. Bakterija prstenasto zahvata deblo prouzrokujući
sušenje čitave voćke. E. amylovora je takođe opisana i kao prouzrokovač nekroze
korenovog vrata mladih stabala jabuke, prouzrokujući njihovo sušenje. Simptomi se
ispoljavaju u vidu nekroze korenovog vrata voćaka, što rezultira izumiranjem čitavih
stabala . Kora u zoni korenovog vrata postaje mrkoljubičasta, a njenim uklanjanjem se takođe uočava nekroza sprovodnih sudova. Ovaj oblik bakteriozne plamenjače najčešće nastaje ako se prilikom kalemljenja koriste obolele podloge, a većina njih je veoma osetljiva prema E. amylovora.
Erwinia amylovora se tokom perioda mirovanja održava u rak-ranama na obolelim granama jabučastih voćaka. Takođe, prezimljava i u lisnim i cvetnim pupoljcima, ali se simptomi bolesti na njima često i ne pojavljuju. Na rak ranama se s proleća pojavljuje bakterijski eksudat, ispoljen u vidu vlažnih traka, koji sadrži mnogobrojne bakterijske ćelije koje kroz žig tučka ostvaruju infekciju cvetova. Ove infekcije se ispoljavaju u vidu nekroze cvetova i tek zametnutih plodova, šireći se i zahvatajući višegodišnje grane koje ubrzo izumiru.
Infekcija u vreme cvetanja voćaka i nanosi najveće štete. Populacija bakterije prisutna
na površini obolelih grana i u pupoljcima jabučastih voćaka predstavlja značajan izvor
inokuluma za pojavu epifitne populacije E. amylovora, koja se nalazi na površini
listova i cvetova ne prouzrokujući simptome bolesti. Ova populacija bakterija, takođe
ima važnu ulogu u ostvarenju primarnih infekcija jabučastih voćaka.
Sekundarne infekcije nastaju tokom poznih prolećnih i letnjih meseci i
ispoljavaju se u vidu plamenjače mladara jabučastih voćaka. Ovakvi simptomi se
posebno uočavaju posle gradobitnih padavina, jer povrede nastale od čestica grada
predstavljaju mesta infekcije bakterijom. Sa obolelih mladara bakterija se prenosi na
višegodišnje grane u kojima, kao što je napred pomenuto i prezimljava.
Suzbijanje ervinije
Suzbijanje E. amylovora je veoma teško, pre svega zbog nepostojanja
registrovanih baktericida koji bi onemogućili njeno širenje. Pa ipak primenom nekih pre
svega preventivnih mera, ona se može kontrolisati, a samim tim i sprečiti potencijalno
velike štete koje nastaju u slučaju infekcije voćaka ovom bakterijom.
Jedna od osnovnih mera borbe protiv ove bakterije je sadnja zdravstveno
ispravnog sadnog materijala. Stoga se naročita pažnja mora posvetiti kontroli objekata
za proizvodnju sadnog materijala jabučastih voćaka (matičnih stabala, rastila i
matičnjaka vegetativnih podloga). Oni bi trebali biti podizani na mestima koja su
prostorno izolovana od proizvodnih zasada voćaka, a u njihovoj okolini je naročito
bitno ukloniti usamljena, pojedinačna stabla voćaka domaćina E. amylovora koja, ako
su obolela, predstavljaju značajan izvor inokuluma za ostvarenje novih infekcija.
Određenu efikasnost ispoljavaju i preparati na bazi bakra, ali je njihova
primena ograničena na početak vegetacije, pošto kasnije mogu delovati fitotoksično.
Ipak poslednjih godina su nam dostupni i podaci da se ovi preparati mogu koristiti i
tokom vegetacije u višestruko nižim koncentracijama pri čemu ispoljavaju određenu
efikasnost, a ne dolazi do pojave fitotoksičnosti (Aldwinckle et al., 2001). Iz ove grupe
jedinjenja u cilju suzbijanja E. amylovora, zadovoljavajuću efikasnost ispoljavaju
preparati na bazi bakar hidroksida (Funguran, Champion, Kocide) i bakar oksi sulfata
(Kuproksat).
Poslednjih godina postignuti su zadovoljavajući rezultati u suzbijanju E.
amylovora korišćenjem regulatora rasta biljaka. Tako preparati na bazi proheksadion
kalcijuma (Regalis, Apogge BASF) onemogućavaju bujan i intenzivan porast
jednogodišnjih mladara jabuke koji su inače veoma osetljivi prema sekundarnim
infekcijama bakterijom, ali ne mogu sprečiti infekciju cvetova voćaka. Oni takođe u
biljci stimulišu stvaranje nekih hemijskih jedinjenja koja ispoljavaju baktericidni efekat
Na kraju, potrebno je istaći da jedino integrisani sistem suzbijanja E.
amylovora, koji podrazumeva primenu svih napred navedenih mera može dati
zadovoljavajuće rezultate u kontroli ove bakterije.
Erwinia amylovora, prouzrokovač bakteriozne plamenjače jabučastih voćaka je
prisutna u svim voćarskim rejonima u Srbiji, prouzrokujući sve značajnije štete. Do sada
je utvrđena kao patogen jabuke, kruške, dunje, mušmule, ali i većeg broja ukrasnih
biljaka familije Rosaceae (vatreni trn, dunjarica, oskoruša, japanska dunja).
Simptomi bakteriozne plamenjače su veoma karakteristični, ali i pored toga se
za pouzdanu identifikaciju patogena preporučuje nekoliko laboratorijskih postupaka,
pošto i druge fitopatogene bakterije i gljive mogu prouzrokovati slične simptome.
Mere suzbijanja uključuju proizvodnju zdravog sadnog materijala, gajenje
otpornijih sorata jabučastih voćaka, mehaničko uklanjanje obolelih biljnih delova uz
dezinfekciju alata za rezidbu, ukoliko se ona obavlja tokom vegetacionog perioda.
Antibiotici (streptomicin i oksitetraciklin), kao najefikasniji baktericidi za suzbijanje E.
amylovora, u Srbiji nisu registrovani za njeno suzbijanje, pa se od hemijskih mera
preporučuje tretiranje voćaka preparatima na bazi bakra, mada oni ispoljavaju nižu
efikasnost. Ova tretiranja treba obaviti u rano proleće u preporučenim dozama, a tokom
vegetacije u višestruko nižim. U protivnom postoji opasnost od pojave fitotoksičnosti.
Veoma je važno raditi na razradi sistema prognoze pojave bolesti, što je moguće
poznavanjem epidemiologije bakterije i korišćenjem savremenih automatskih
meteoroloških stanica, a tretiranja obavljati samo kada postoje uslovi za zarazu.
Pogledajte program zaštite voćaka protiv erwinie i ostalih bolesti i štetočina.
Ko kupuje voćne sadnice u Rasadniku Antić ima besplatne savete tokom cele godine u vezi zaštite bilja od našeg stručnog lica