Pozovite rasadnik Antić na mobilni telefon

Bolesti jabuke, Erwinia amylovora

Erwinia amylovora spada u najrasprostranjenije i ekonomski najznačajnije

fitopatogene bakterije, parazite voćaka. Bakteriozna plamenjača prouzrokovana ovom bakterijom je najpre opisana na američkom kontinentu krajem 18. veka, a njena pojava je pripisivana fitopatogenim gljivama, aktivnošću insekata pa  čak i meteorološkim uslovima. E amylovora parazitira jabučaste voćke, ali i ukrasne biljke fam. Rosaceae.

Danas je E. amylovora rasprostranjena na čitavoj teritoriji Srbije, parazitirajući jabučaste voćke i ukrasne biljke kako u regionima sa intenzivnom voćarskom proizvodnjom, tako i u područijima gde gajenje voćaka nije dominantna grana poljoprivrede.

thumbs jabuka zlatni delises vocne sadnice Bolesti jabuke, Erwinia amylovora

 

 

  • Simptomi

Simptomi bakteriozne plamenjače na jabučastim voćkama se ispoljavaju u vidu

nekroze cvasti i tek zametnutih plodova, plamenjače mladara, nekroze i sušenja grana,

ali i  čitavih stabala. Pri povoljnim ekološkim uslovima, početni simptomi bolesti se

uočavaju tokom cvetanja i precvetavanja voćaka. Inficirane cvasti venu, dobijaju tamnu

boju i ubrzo se suše. Oboleli plodovi nekrotiraju i dobijaju mrku boju (jabuka) odnosno

crnu (kruška). Bakterija se iz obolelih plodova kroz njihove drške veoma brzo širi

prema višegodišnjim granama prouzrokujući njihovo sušenje, a u graničnoj zoni

obolelog i zdravog tkiva obrazuju se karakteristične rak-rane. Uklanjanjem površinskog

sloja kore jasno se uočava nekroza sprovodnih sudova, ispoljena u vidu mrke boje

parazitiranog tkiva. Plodovi jabuke i kruške mogu i u kasnijim fazama biti inficirani

kada nekrotiraju, postaju mrke ili crne boje i na njima se obrazuju  mnogobrojne kapi

bakterijskog eksudata bledo-žute boje. Ove kapi eksudata su prepune bakterijskih ćelija

koje se kišnim kapima raznose i ostvaruju sekundarne infekcije tokom vegetacionog perioda.

Simptomi plamenjače mladara se ispoljavaju i vidu njihovog uvenuća koje se

širi od vrha ka osnovi. Vrhovi mladara dobijaju crnu (kruška) ili mrku boju (jabuka i

dunja) i često su pri vrhu savijeni u obliku pastirskog štapa, što je karakterističan znak

bolesti. Na nekrotiranoj površini obolelih mladara se takođe  često pojavljuju kapi

bakterijskog eksudata. Plamenjača mladara se obično pojavljuje tokom juna meseca pri

povoljnim meteorološkim uslovima  a naročito posle gradobitnih padavina. Važno je

istaći da plamenjača mladara nanosi znatno manje štete nego plamenjača cvasti i

plodova, pre svega zato što se potencijalne štete mogu eliminisati pravovremenim

uklanjanjem obolelih mladara uz dezinfekciju pribora za rezidbu. Pored toga, bakterija

kroz mladare neuporedivo teže dospeva  do višegodišnjih grana, za razliku od

plamenjače cvasti, kada ih inficira veoma brzo i lako prouzrokujući velike štete.

 

Ervinija amylovora može inficirati deblo voćaka, naročito preko pupoljaka i mladara

koji se direktno na njemu obrazuju. Bakterija prstenasto zahvata deblo prouzrokujući

sušenje  čitave voćke.  E. amylovora je takođe opisana i kao prouzrokovač nekroze

korenovog vrata mladih stabala jabuke, prouzrokujući njihovo sušenje. Simptomi se

ispoljavaju u vidu nekroze korenovog vrata voćaka, što rezultira izumiranjem  čitavih

stabala . Kora u zoni korenovog vrata postaje mrkoljubičasta, a njenim uklanjanjem se takođe uočava nekroza sprovodnih sudova. Ovaj oblik bakteriozne plamenjače najčešće nastaje ako se prilikom kalemljenja koriste obolele podloge, a većina njih je veoma osetljiva prema E. amylovora.

 

 

Erwinia amylovora se tokom perioda mirovanja održava u rak-ranama na obolelim granama jabučastih voćaka. Takođe, prezimljava i u lisnim i cvetnim pupoljcima, ali se simptomi bolesti na njima često i ne pojavljuju. Na rak ranama se s proleća pojavljuje bakterijski eksudat, ispoljen u vidu vlažnih traka, koji sadrži mnogobrojne bakterijske ćelije koje kroz žig tučka ostvaruju infekciju cvetova. Ove infekcije se ispoljavaju u vidu nekroze cvetova i tek zametnutih plodova, šireći se i zahvatajući višegodišnje grane koje ubrzo izumiru.

 

Infekcija u vreme cvetanja voćaka i nanosi najveće štete. Populacija bakterije prisutna

na površini obolelih grana i u pupoljcima jabučastih voćaka predstavlja značajan  izvor

inokuluma za  pojavu epifitne populacije  E. amylovora, koja se nalazi na površini

listova i cvetova ne prouzrokujući simptome bolesti. Ova populacija bakterija, takođe

ima važnu ulogu u ostvarenju primarnih infekcija jabučastih voćaka.

Sekundarne infekcije nastaju tokom poznih prolećnih i letnjih meseci i

ispoljavaju se u vidu plamenjače mladara jabučastih voćaka. Ovakvi simptomi se

posebno uočavaju posle gradobitnih padavina, jer povrede nastale od  čestica grada

predstavljaju mesta infekcije bakterijom. Sa obolelih mladara bakterija se prenosi  na

višegodišnje grane u kojima, kao što je napred pomenuto i prezimljava.

 

Suzbijanje ervinije

Suzbijanje  E. amylovora je veoma teško, pre svega zbog nepostojanja

registrovanih baktericida koji bi onemogućili njeno širenje. Pa ipak primenom nekih pre

svega preventivnih mera, ona se može kontrolisati, a samim tim i sprečiti potencijalno

velike štete koje nastaju u slučaju infekcije voćaka ovom bakterijom.

Jedna od osnovnih mera borbe protiv ove bakterije je sadnja zdravstveno

ispravnog sadnog materijala. Stoga se naročita pažnja mora posvetiti kontroli objekata

za proizvodnju sadnog materijala jabučastih voćaka (matičnih stabala, rastila i

matičnjaka vegetativnih podloga). Oni bi trebali biti podizani na mestima koja su

prostorno izolovana od proizvodnih zasada voćaka, a u njihovoj okolini je naročito

bitno ukloniti usamljena, pojedinačna stabla voćaka domaćina E. amylovora koja, ako

su obolela, predstavljaju značajan izvor inokuluma za ostvarenje novih infekcija.

 

Određenu efikasnost ispoljavaju i preparati na bazi bakra, ali je njihova

primena ograničena na početak vegetacije, pošto kasnije mogu delovati fitotoksično.

Ipak poslednjih godina su nam dostupni i podaci da se ovi preparati mogu koristiti i

tokom vegetacije u višestruko nižim koncentracijama pri  čemu ispoljavaju određenu

efikasnost, a ne dolazi do pojave fitotoksičnosti (Aldwinckle et al., 2001). Iz ove grupe

jedinjenja  u cilju suzbijanja E. amylovora, zadovoljavajuću efikasnost ispoljavaju

preparati na bazi bakar hidroksida (Funguran, Champion, Kocide) i bakar oksi sulfata

(Kuproksat).

Poslednjih godina postignuti su zadovoljavajući rezultati u suzbijanju  E.

amylovora korišćenjem regulatora rasta biljaka. Tako preparati na bazi proheksadion

kalcijuma (Regalis, Apogge BASF) onemogućavaju  bujan i intenzivan porast

jednogodišnjih mladara jabuke koji su inače veoma osetljivi prema sekundarnim

infekcijama bakterijom, ali ne mogu sprečiti infekciju cvetova voćaka. Oni takođe u

biljci stimulišu stvaranje nekih hemijskih jedinjenja koja ispoljavaju baktericidni efekat

Na kraju, potrebno je istaći da jedino integrisani sistem suzbijanja  E.

amylovora, koji podrazumeva primenu svih napred navedenih mera može dati

zadovoljavajuće rezultate u kontroli ove bakterije.

 

Erwinia amylovora, prouzrokovač bakteriozne plamenjače jabučastih voćaka je

prisutna u svim voćarskim rejonima u Srbiji, prouzrokujući sve značajnije štete. Do sada

je utvrđena kao patogen jabuke, kruške, dunje, mušmule, ali i većeg broja ukrasnih

biljaka familije Rosaceae (vatreni trn, dunjarica, oskoruša, japanska dunja).

Simptomi bakteriozne plamenjače su veoma karakteristični, ali i pored toga se

za pouzdanu identifikaciju patogena preporučuje nekoliko laboratorijskih postupaka,

pošto i druge fitopatogene bakterije i gljive mogu prouzrokovati slične simptome.

Mere suzbijanja uključuju proizvodnju zdravog sadnog materijala, gajenje

otpornijih sorata jabučastih voćaka, mehaničko uklanjanje obolelih biljnih delova uz

dezinfekciju alata za rezidbu, ukoliko se ona obavlja tokom vegetacionog perioda.

Antibiotici (streptomicin i oksitetraciklin), kao najefikasniji baktericidi za suzbijanje E.

amylovora, u Srbiji nisu registrovani za njeno suzbijanje, pa se od hemijskih mera

preporučuje tretiranje voćaka preparatima na bazi bakra, mada oni ispoljavaju nižu

efikasnost. Ova tretiranja treba obaviti u rano proleće u preporučenim dozama, a tokom

vegetacije u višestruko nižim. U protivnom postoji opasnost od pojave fitotoksičnosti.

Veoma je važno raditi na razradi  sistema prognoze pojave bolesti, što je moguće

poznavanjem epidemiologije bakterije i korišćenjem savremenih automatskih

meteoroloških stanica, a tretiranja obavljati samo kada postoje uslovi za zarazu.

Pogledajte program zaštite voćaka protiv erwinie i ostalih bolesti i štetočina.

Ko kupuje voćne sadnice u Rasadniku Antić ima besplatne savete tokom cele godine u vezi zaštite bilja od našeg stručnog lica

Komentari, pitanja, sugestije...

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

3 i 4 je
Please leave these two fields as-is: