VODEĆE SORTE KRUŠKE

Viljamovka (Willam) – Nalazi se na vodećem mestu na sortnim listama svih zemalja sveta gde se gaji kruška. Danas se smatra  „kraljicom“ krušaka jer plod ima polivalentnu upotrebnu vrednost, kakvu nema ni jedna do danas poznata sorta kruške. Plodovi za berbu pristižu u poslednjoj dekadi avgusta, ali ih je zbog sklonosti opadanju pred berbu, potrebno brati 7-10 dana pre. Srednje su krupni do krupni, prosečne mase oko 180 g i ujednačeni. Oblika su kruškastog, ali nepravilnog izduženog sa neravninama po površini. Na drvetu, plodovi su zelenkasti, a u fazi tehnološke zrelosti dobijaju slamasto žutu boju koja je sa sunčane strane prekrivena blagim rumenilom. Na pokožici ploda nalaze se sitne i guste tačkice koje joj daju posebnu atraktivnost. Mezorkap je žućkast, sočan, topiv.

Ukus je slatko nakiseo i osvežavajući, odlične arome. Drvo je kržljavo do srednje bujno i rodno, sklono partenokarpiji. Inkompatibilna je sorta sa dunjom pa se kalemi preko posrednika.

Rana moretinijeva ( Butira Precoce Morettini) – Italijanska je sorta, uvedena u proizvodnju početkom šezdesetih godina. Plodovi zru krajem jula. Srednje su krupni i kruškastog oblika. Osnovna boja pokožice je zelenkasto žuta, sa sunčane strane prekrivena bledim rumenilom. Meso je sočno, topivo, slatko nakiselog ukusa i veoma dobrog kvaliteta. Drvo je srednje bujno. Sa dunjom nema dobar afinititet pa se kalemi preko posrednika.

Trevuška ( Willam) – Francuska je sorta, otkrivena daleke 1862 godine. Plodovi zru početkom avgusta. Srednje su krupni i ovalno čigrastog oblika. Osnovna boja pokožice je zelenkasto žuta sa sunčane strane prekrivena crvenilom. Mezorkap je sočan, topiv, slatko nakiseo i aromatičan. Plodovi su pogodni kao stono voće, koriste se i za preradu, posebno u kompot, đžem i rakiju. Drvo je kržavo i izrazito sklono partenokapiji. Nije dovoljno kompatibilna sa dunjom.

Boskova bočica ( Beurre Bosc) – Belgijska je sorta, odabrana 1819 godine. Gaji se u svim voćarskim zemljama sveta. Plodovi zru polovinom septembra, a čuvaju se u hladnjačama do sredine januara. Srednje su krupni do krupni i imaju flaškast oblik. Mezokarp je sočan, topiv, slatko nakiseo i aromantičan, najpodesniji za jelo u svežem stanju. Drvo je bujno. Nije podudarna sa dunjom kao podlogom.

Abe fetel ( Abbe Fetel) – Otkriven je u Francuskoj 1866 godine. Gaji se u mnogim voćarskim zemljama sveta. Plodovi zru  u drugoj polovini septembra, ali se beru oko dve sedmice ranije. Srednje su krupni do krupni sa karakterističnim konično izduženim oblikom. Boja pokožice je zelenkasto žuta, isprskana rđastim tačkicama. Mezokarp je sočan, srednje topiv i slatko nakiseo. Drvo je srednje bujno i kompatibalno sa dunjom.

Pakhams trijumf ( Pachams Triumph) -Sorta je pronađena u Australiji 1896 god., a u Evropi je uneta 1946. Plodovi se beru karajem septembra, a koriste se tek od sredine oktobra. U hladnjačama se mogu čuvati do kraja februara. Krupni su do vrlo krupni i imaju izduženo gukast oblik. Osnovna boja pokožice je žućakasto zelena, a u fazi pune zrelosti slamasto žuta. Mezokarp je sočan, slatko nakiseo i veoma kavalitetan, prijatne arome. Drvo je srednje bujno i rodno. Nema dobar afinitet sa dunjom.

Krasanka ( Passe Crassane) – Proizvedena je u Francuskoj 1845 god., a u proizvodnji  uvedena 1855. Plodovi se beru u prvoj polovini oktobra, a za jelo stižu početkom novembra. U hladnjači do maja. Po krupnoći pripadaju kategoriji krupnih do vrlo krupnih, apo obliku su sverični. U fazi berbe, pokožica je maslinasto zelena, akasnije dobija žućkasto zelenu, prekrivenu  rđastim tačkicama. Mezokarp je zrnaste strukture, sočan, topiv i vinasto nakiselog ukusa. Drvo je kržljavo. Zahteva kalemljenje na dunju sa kojom ima dobar afinitet jer se  na sejancu dobijaju plodovi slabog kavaliteta.

Za informacije o kruškama, sortama, kao i za sadnice kruške pozovite : 063/784-33-14 Rasadnik Antić , Ljubava, Krusevac